Koje su najveće zablude o dijetama?

Zablude o dijeitama nisu retka pojava, naprotiv, vrlo su česte i pogrešne pretpstavke o dijetalnoj ishrani. Na svetu postoji bezbroj raznoraznih dijeta. Da li ste bar nekada pomislili da bi, kad bi dijete zaista imale efekta, Zemljom hodale samo supervitke žene? Čini se, međutim, čak je to i ssvim očigledno, da je stvarnost potpuno suprotna. Zato pre nego što krenete sa bilo kojom dijetom, porazmislite o nekim činjenicama.

U ovom postu je predočeno devet najčešćih zabluda, koje bi svakako trebalo da imate na umu pre nego što se odlučite za bilo koju od njih.

Devet najčešćih zabluda o dijetama

1. Slatkiši su tabu  - To nije istina! Stručnjaci za zdravu ishranu smatraju da rigorozno odricanje od neke vrste hrane čini više štete nego koristi. Posle vremena provedenog u potpunom odricanju od slatkiša, često dolazi do suprotnog ekstrema i prejedanja slatkišima. A uz to ide i griža savesti što “nismo karakter”. Zato je bolje povremeno sebi dozvoliti slatkiše.
2. Voće i povrće možete jesti u neograničenim količinama – To nije istina u potpunosti. I krastavac sadrži kalorije. A neke slatke sorte voća ih bogami imaju prilično! Jeste preporučljivo po zdravlje da se jede dosta voća i povrća, ali ni u čemu ne treba preterivati. Ako svoju glad budete utoljavali ogromnim količinama povrća, može vam se dogoditi da izgubite prirodni osećaj gladi i sitosti.
3. Optimalno je ne večeravati – Ne mora da znači. Ne večeravati jeste dobro sredstvo u borbi protiv starenja, ali kod mršavljenja nije pogodno za svakog. Kod dijeta bi ukupno unošenje kalorija trebalo da bude manje od njihovog trošenja. Ako o tome budete vodili računa, možete sebi da priuštite lakšu večeru. Ni za koga, naravno, ne valja da se prejeda.
4. Ugljene hidrate i belančevine ne treba unositi istovremeno – To je besmislica! Ideja da organizam nije u stanju da svari obe hranljive materije odjednom je najblaže rečeno zastarela. One se i onako u većini namirnica nalaze zajedno. Tako da ako vam polazi za rukom da slabite, to nije zato što delite namirnice, već zato što unosite manje kalorija.
5. Ako ponekad izostavite neki obrok, bićete vitkiji – Radije ne! Rezultat će biti jedino to da ćete za sledeći obrok jesti još više! Najlošije je izostavljati doručak. Izjutra vam je neophodna energija, kako biste celog dana mogli normalno da funkcionište i da se izborite sa psihičkim i fizičkim naporima. Najbolje je jesti redovno. Organizam će se tako navići na redovni dotur energije i neće biti sklon tome da stvara zalihe u obliku masnoće.
6. Užine između obroka sprečavaju sagorevanje masnoća – Upravo suprotno! Ako umesto tri velika obroka tokom dana pojedete pet ili sedam manjih, podstaći ćete razmenu materija i brže ćete slabiti. Bitno je jedino da jedete zaista manje porcije. Ako se celoga dana budete „pretrpavali“, sigurno nećete oslabiti.
7. Od ugljenih hidrata se goji – Netačno! Dobri ugljeni hidrati, oni koji se nalaze npr. u integralnom pecivu, daju dovoljno energije i balastnih materija. Zasitiće vas i podstaći u vašim dijetalnim naporima. Naravno, nisu dobri ugljeni hidrati u obliku belog peciva i šećera. Ako ih pojedete previše, podstaći ćete lučenje insulina, posle čega nastupa osećaj užasne gladi.
8. Što više kalorija uštedite, tim više ćete oslabiti – Istina, zvuči logično, ali nije tačno. Organizam kod velikog odricanja (unošenje manje od 1000 kcal) pređe na režim ušteda, a to znači da će se masnoće i pored ograničenja u ishrani taložiti u zalihe, a vi ćete, koliko god to paradoksalno zvučalo, slabiti sporije.
9. Prilikom dijte iz ishrane treba u potpunosti izbaciti masnoće – Ni to nije tačno. Određena količina masnoća je neophodna za zdravlje, pa čak može i da pomogne slabljenju. Zašto? Hrana koja sadrži malo masnoće ima dobar ukus, što znači da će vas zasititi i zadovoljiti vaš apetit, čime možete uštedeti kalorije. Dobro je voditi računa o kalorijama, ali nemojte pri tome zaboravljati na apetit i ukus!